Skoro je ponoć i moje troje djece već uveliko spava. Pas se raširio na kauču i tek povremeno mahne repom u polusnu.
Ja sam se raširila na svom krevetu, iPad mi je u krilu, a muž se sklupčao tik uz mene. Spremam se da pritisnem “Play” i da odgledam “samo jednu epizodu” svoje serije.
Kapci su mi tako teški da mi gotovo treba par čačkalica da oči držim otvorenima. Iscrpljena sam, nema dvojbe. Fizičke i psihičke posljedice šlepanja, rada, roditeljstva i planiranja su vidljive već od 9 časova. Ako se spustim u horizontalu, zaspaću prije nego što kažeš “keks”.
Pa zašto se onda ne predam, zatvorim oči i odem u zemlju snova?
Jer toliko čeznem za tim da se posvetim samo sebi da je to jače od moje očajničke želje za snom.
Taj divan okus tišine je moja lična verzija nirvane. Niko ništa ne traži. Niko ne plače, ne viče i ne pjeva na sav glas. Niko ne dira moje dupe, i ne pita zašto se tako olabavilo, ne dira moju masnu kosu i ne vuče me za rukav. Ovo je trenutak kada mogu da se restartujem, ignorišem sva sranja, i izgubim se u knjizi, seriji i sl. Obožavam kada sam jedina budna u kući tako kasno – i nisam jedina koja tako misli.
Foto: beats1 – Shutterstock.com
Moje prijateljice (koje su isto majke) i ja, se šalimo preko poruka u 1 sat ujutru, jer smo tada sve budne. Ponekad nas brige more u ta doba noći, ali češće ipak namjerno ostajemo budne.
Snažno idemo kroz dan, radeći, volontirajući, navijajući, razvozeći, navodeći i savjetujući partnere i prijatelje, hraneći ih sve, nadgledajući kupanje i pranje zubića, i u konačnici ušuškavamo u krevet.
Na kraju toga svega, gotove smo, nemamo više ni riječi ni snage, i spremne smo da se isključimo. San, ma kako privlačan bio, ne zvuči tako dobro kao vrijeme za mene.
Stoga šta tačno radimo mi mame kada smo same u mraku?
Evo svih sočnih detalja šta radimo do duboko u noć:
1. Skrolujemo kroz Facebook i Instagram.
2. Prelazimo pogledom i prstom preko svih recepata koje nikada nećemo probati.
3. Tražimo savršen enterijer na Kućici.
4. Kupujemo luksuzne peškire na sniženju, kao i serume za lice, helanke za yogu, te sve to stavimo u (virtuelnu) košaru, ali nikada zapravo ne naručimo.
5. Kupujemo sve po redu na Amazon Prime-u.
6. Gledamo omiljene vlogere na YouTube-u.
7. Gledamo videe o istiskanju bubuljica.
8. Pogledamo dva filma zaredom.
9. Odgledamo maraton serija.
10. Slažemo veš dok ide maraton serija.
11. Slušamo muziku.
12. Tuširamo se. Dugo. Bez prekida.
13. Radimo piling lica bez da nas iko gleda kao da smo čudovišta.
14. Uživamo u činjenici da nas niko ne dira.
15. Čitamo omiljenu knjigu ili blog.
16. Čitamo po redu svih bilion postova koje smo sačuvali na Facebook-u.
17. Čitamo onaj članak o zdravoj hrani.
18. Ramišljamo kako bi bilo da postanemo vegani.
19. Jedemo slatkiše.
20. Jedemo sladoled, skrivenu zalihu slatkiša i/ili čips bez da dijelimo i sa kim.
21. Pravimo listu ljetovanja iz snova.
22. Pravimo listu obaveza za naredni dan.
23. Listamo po redu svih 14 000 slika na telefonu, i plačemo kako su nam djeca porasla.
24. Mislimo o tome kako je seks zabavan, ali nam je ipak olakšanje što to ne moramo raditi jer on spava.
25. Pišemo.
26. Pletemo.
27. Rješavamo ukršene riječi.
28. Dopisujemo se između sebe dok gledamo isti film ili seriju. (Opet maratonski.)
Foto: nazarovsergey – Shutterstock.com
I, kao što vidite, naša ideja raja je jedan veliki pidžama parti. Pustite kraju naučno istraživanje koje kaže da moramo imati od oko 7 do 9 časova sna, da bi mogle funkcionisati. Ja samo želim ponekad biti sama.
Da, znam da ću biti iscrpljena ujutru i da ću se sigurno žaliti na nedostatak sna, ali to nije ništa što jedan dobra šolja kafe ne može da riješi.
Jednoga dana kada djeca odrastu i odu iz kuće, sigurna sam da ću se pošteno naspavati. Do tad ostajem budna iza ponoći, sa hranljivom maskom na licu, gledajući “samo jednu epizodu” serije.
Izvor: Lisa Sadikman – scarymommy.com
